Masine za pranje DIHR
Kod nas možete nabaviti kvalitetne i pouzdane msineza pranje čaša i suđa italijanskog proizvođača DIHR …

OLIS – TERMIČKA OPREMA
Kuhinja po Vašim željama! Kod nas možete opremiti kompletnu kuhinju sa kompletnom termičkom opremom linije 700, 900 ili SNACK 650. Štednjaci, roštilji, konvekcijske pećnice ili možda inox hladnjaci i rashladne komore! Kuhinja kakvu želite, po Vašoj meri!

RHUNSKI APARAT ZA VAŠ CAFFE BAR
CIMBALI – M39 DOSATRON TURBOSTEAM
Najnoviji CIMBALI model sa sistemom
SMART BOILER i TURBOSTEAM cijevi pare

Srpskom tržištu već dugi niz godina nudimo vrhunsku ugostiteljsku opremu najpoznatijih italijanskih proizvođača:

• aparate za espresso kafu proizvođača LA CIMBALI i FAEMA,
• ledomate ICEMATIC proizvođača CASTEL-MAC
• kompletan program masina za pranje čaša i suđa italijanskog proizvođača DIHR,
• bar way program proizvođača DIHR
• peći za pizzu, mešalice za testo proizvođača CUPPONE

te sve ostale uređaje i aparate za ugostiteljstvo.

Nudimo Vam besplatno savetovanje i izradu tehnoloških rešenja za opremanje Vašeg objekta.

Svakog radnog dana na raspolaganju Vam stoji i naša servisna služba obučena za popravaku svih tipova ugostiteljske opreme koji na Vaš poziv dolaze istog ili već sledećeg dana, a veliki izbor rezervnih delova daje Vam sigurnost za redovno održavanje i servisiranje Vaše opreme.

FrigoRiS.o.d

Eliminatori za testo
Svaka pekara novijeg doba u svojoj proizvodnji poseduje
„Eliminator za testo“.Ovom tehnoloskom altkom zamenjen
je mukotrpan rad radnika pri preradi testa.

Kafemati
Tradicionalne masine se koriste za pripremu
ekspreso kafe pocevsi od zrnaca przene kafe
i razlicitim ostalim mogucnostima pripreme kafe.

Kuhinjski stolovi i stolice
Posedujemo moderne i lako uklopive stolove i stolice,
za sve ugostiteljske prostore.

Ledomati
Aparati koji prave led u razlicitim oblicima(kuglicam,kockicama,elipsamai dr).
U zavisnosti od brzine samog aparata moguce jenapraviti od 9 kockica leda za 10 minuta pa i vise.

Masine za pranje posudja
Olaksano je pranje posudja primenom ove masine.
Posedujemo velik broj raznih marki masina
za pranje casa gde spada i DIHR,CANDY i dr.

Mikseri
Posedujemo miksere raznih velicina.
Koriste se za brzu obradu testa i ostalih namirnica

Mlinovi i mesoreznice
Preciznost u secenju je jedna od bitnih
danasnjeg ugostiteljstav.

Mlinovi za kafu
Mlinovi za kafus se koriste da samelju znca kafe i da
odrede odredjenu dozu pri upotrebi kafe.

Nozevi,serpe i ostali pribor

Nozevi,serpe i ostali pribor koji izpunjavaju standarde ugostiteljstva.

Pecnice
Posedujemo veliki asortiman pecnica,od pecnica za
pice,za torte,za gril i dr.U zavisnosti od koliko nivo
poseduje pecnica varira cena.

Rostilj i friteze
Rostilj i friteze razlicitih dimenzija,.
Ekonomicni za upotrebu,laki za ciscenje.Prilikom  uptreba
pecnica meso i druge namirnice  dobijaju razne armome.

Sudopere
Sudopere svih velicina,od razlicith materijala,primenjive i
uklopive u svim ugostiteljskim objektima.

Ringle
Razlicite vrste ringa,koje rade na razlicita goriva,gas,struju i dr.
Ekonomicni za upotrebu,lake za ciscenje.

Vetrine
Vetrine razlicitih oblika,hldne,tople,rotirajuce(za torte).
Samim tim sto odrzavaju namirnice,svojom estetikom ulepsavaju
ambijent i povecavaju  potraznju samih namirnica.

www.jeti.co.yu

Ostali partneri

www.cimbali.com

www.faema.com

• Iako im je ulazak u kafane bio zabranjen, turske žene su u 15. i 16. veku obilato uživale u čarima crnog napitka. Ova ljubav bila je skopčana sa verovanjem u afrodizijačke moći kafe. A verovanje je bilo toliko jako da je svaka turska žena imala zakonsko pravo da traži razvod braka, ukoliko joj muž nije obezbedio dovoljnu količinu kafe. Veruje se da anglosaksonski izraz „grounds for divorce” (grounds u značenju zrno/osnova), vuče korene upravo iz ove stavke drevnog turskog zakona.

• Godine 1964. amerikanac Tod Simpson patentirao je prvi aparat za pravljenje kafe pomoću hladne vode. Danas veoma popularan, «Todi» aparat daje napitak sa znatno manjim stepenom kiselosti od uobičajenih kafa – čak 66% kiselina iz crnog zrna bivaju neutralisane.

• Od 60-tih do 80-tih godina, kada su kafići u Americi dobili ogroman društveni značaj, mnoge hrišćanske crkve i religiozni pojedinci, koristili su ovakva mesta za širenje hrišćanskog učenja. Bili su to kafići specifičnih naziva u kojima su, uz duhovnu muziku, održavana predavanja o Bibliji. Postojao je čak i priručnik za otvaranje i organizaciju ovakvih mesta.

• Po jednom od popularnijih tračeva s početka 19. veka, Ludvig van Betoven (1770-1827) je svaki dan brojao tačno 60 zrna kafe od kojih će napraviti šolju svog omiljenog napitka.

• Ponesen kofeinskim entuzijaznom, Johan Sebastijan Bah (1685-1750) napisao je, 1734. godine, kantatu posevćenu kafi (Kafenkantate ili Kafena kantata). Postoji i libreto za ovu kompoziciju, koji govori o zapostavljenim ženama čiji muževi provode sve svoje vreme u kafanama.

• Među slavnim ljubiteljima kafe nalazio se i francuski književnk i filozof Volter, koji je navodno pio 50 šolja kafe dnevno. Kada mu je izvesni anonimni zlobnik rekao da je kafa otrov, Volter je odgovorio da, na sreću, taj otrov u njegovom slučaju deluje sporo.

• Prema nezvaničnim proračinima, francuski književnik i strasni ljubitelj crnog napitka Onore de Balzak, tokom pisanja Ljudske komedije, popio je oko 50.000 šoljica kafe.

• „Matematičar je mašina za pretvaranje kafe u teoreme”. Ovu slavnu rečenicu izgovorio je matematičar Alfred Renji, u razgovoru sa prijateljem i kolegom Polom Erdešom.

• Na svom internet sajtu, režiser Dejvid Linč između ostalog prodaje i kafu. U pitanju je organska kafa, koje se odgaja bez upotrebe pesticida i herbicida.

• Kada je kafa stigla u Evropu, žitelji Starog kontinenta zvali su je „arapsko vino”.

• Početkom dvadesetog veka, u Americi su bili česti trgovački putnici koji su kočijama obilazili gradove i prodavali kafu od vrata do vrata.

|• U mnogim delovima Afrike, ljudi umesto bombona žvaću sveža zrna kafe umočena u vodu i začine.

• Produženi espreso je američki izum i zbog toga se ponekad naziva i Američka kafa. Cilj produžavanja espresa bio je dobijanje kafe koja će intenzitetom i zapreminom više ličiti na klasičnu crnu kafu nago na espreso.

• Britanci gotovo isključivo piju instant kafu. Ukupna količina svih drugih vrsta kafe koju konzumiraju deset je puta manja od količine instant kafe popijene u istom vremenskom periodu.

• Uprkos vekovima dugoj tradiciji ispijanja čaja, Japanci su treći potrošači kafe na svetu.

• Na planeti Zemlji popije se više od 400 milijardi kafa dnevno.

• Frederik II, kralj osamnaestovekovne Pruske, dodavao je svojoj kafi senf i šampanjac. I jedno i drugo, odjednom (Ako to uopšte menja stvar).

• Pre nego što je ovako strasno zavoleo kafu, kralj Frederik II je dugo bio njen ogorčeni neprijatelj. Naročito je bio sumnjičav po pitanju uticaja kafe na sposobnost vojnika da brane svoju otadžbinu. Zato je, u nekom trenutku svoje vladavine, osnovao red Kafe-njuškala, ljudi koji su za platu njušili sve osobe što ulaze u zemlju, ne bi li otkrili koja od njih tajno unosi kafu u zemlju.

• Prva reklama za kafu datira s početka 18. veka. Vlasnik jednog od venecijanskih kafea delio je letke po ulici.

• Caffe macchiato je u početku bio espreso u koji je dodato veoma malo mleka, zarad razblaživanja. Pena koja je danas gotovo neizostavni deo svakog macchiata, ušla je u igru kao oznaka koju su bariste koristili da bi naznačili konobaru u koju su šolju dodali mleko, s obzirom da je količina bila toliko mala da nije menjala boju napitka. Otuda i sam naziv ove kafe – macchiato na italijanskom znači „obeležen”.

• Beduini stavljaju đumbir u kafu.

• Ako se zadesite u Italiji i poželite da popijete Caffe latte, ne zaboravite ono „caffe”. U suprotnom ćete dobiti čašu mleka.

• Kapućino je dobio ime po kapuljačama jednog italijanskog reda fratara, koji su nazivani kapućinima (kapuljačićima). Podudarnost se ticala boje novog kafenog napitka i kapuljača koje su nosili kapuljačići.

• Priča se da je, za vreme Građanskog rata, Amerikancima u nekom trenutku ponestalo kafe. Umesto nje, vojnici su počeli da, po istom principu, prave napitak od kukuruza i pečenog krompira. Rat je, srećom, trajao samo četiri godine.

• Sve do pape Klimenta VIII (kraj 16. veka), koji se usudio da proba i prizna da mu se dopada, kafa je u Vatikanu smatrana „gorkim Sotoninim izumom”. Kada su ga ostali crkveni velikodostojnici prisilili da, uprkos svojim simpatijama, pred vernicima ozvaniči ovu karakterizaciju kafe, papa Kliment VIII je, navodno, stao pred masu i rekao: „Ovo Sotonino piće je toliko dobro… Trebalo bi da prevarimo Sotonu i da mu pokrstimo piće.” Bilo kako bilo, za vreme njegovine vladavine, anatema bačena na kafu konačno je skinuta.

• Do desetog veka, kafa je bila hrana. Etipoljani su pravili visokokalorične loptice od kafe i životinjske masti, koje su jeli u toku dugih putovanja.

• Engleska reč „tip” (bakšiš) nastala je u starim londonskim kafeima. Neko od vlasnika se dosetio da pored svakog stola stavi kutiju za novac sa natpisom „To Insure Promptness” („za siguran odaziv”). Konobari su verovatno ignorisali stolove sa praznim kutijama, pošto je običaj potrajao dovoljno dugo da, od akronima natpisa, nastane reč koja se danas nalazi u svim rečnicima engleskog jezika.